d) Gvaš

Gvaš

Reč gouache je francuskog porekla, znaci gust, ili italijanski guazzo – vodena fleka. Gvaš je tehnika slikanja vodenim bojama kod koje se pigment meša sa gustom belom bojom i veže na podlogu vodotopivim vezivom. Belina papira u gvašu za razliku od akvarela nema značajnu ulogu. U odnosu na transparentni akvarel gvaš je gust i nepriziran, mat, pokriva podlogu. Beli tonovi slikaju se kao kod tempere ili ulja. Količina vodotopivog veziva i punioca u gvaš boji utiče na smanjenu refleksiju svetlosti i posle sušenja daje površinski efekat koji liči na pastelno slikarstvo. Iako je po sastavu sličan akvarelu, manje je luminozan, ali je zato moguć klasičan način rada od tamnijeg ka svetlom i iz srednjeg tona ka svetlijim i tamnijim. Gvaš boje se brzo suše, a sušenjem posvetle.
Gvaš se koristio za iluminiranje rukopisa u srednjem veku. U 18. veku dobija današnji karakter. Mnogi moderni slikari rade u gvaš tehnici. Među njima i Pablo Pikaso (Pablo Picasso) naročito u svojem plavom periodu, pesimističkim slikarskim vizijama u skoro monohromnom modrom tonalitetu. U kombinaciji sa pastelom gvaš nalazimo na slikama Edgara Dega.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Na sasvim drugačiji način u ovoj tehnici se izražava Anri Matis dekorativnim fovističkim slikama čistih boja.

U novije vreme masovnije se susrećemo sa ovom tehnikom u slikama neorealizma, fotorealizma, tzv. nove figuracije.

Podloga za gvaš

Kao podloga za gvaš najčešće se koriste tonirani papiri veće gramature i kartoni, čak i lepenke (preporučuje se premaz gumiarabikom). Podloga je finijeg zrna nego kod akvarela. Iako je gvaš pokrivna tehnika, ton podloge utiče na karakter gvaša. Postoje dve mogućnosti: ostavljanje nepokrivenih delova prilikom slikanja ili pokrivanje bojama kroz koje prosijava ton podloge u jačim ili slabijim nijansama. Kvalitet toniranog papira zavisi od stila a mogu se koristiti i papiri za akvarel ili za crtež.
Pored papira može se kao podloga koristiti platno, drvo, pa čak i pločice slonove kosti.

PileDePapier

Boja za gvaš

Gvaš boje sadrže bele pigmente ili punioce koji pigmentima daju veću pokrivnost i mat karakter zbog površinske refleksije svetla. Zrno pigmenata ne mora da bude fino mleveno i ribano a paleta je manja od one u akvarelu.
Na tržište dolaze kolekcije gvaš boja u čvrstom stanju – pastilama, kao i gvaš boje u tubama, u teglama, plastičnim limenkama ili gvaš boje u prahu. Ove boje sadrže pigment i vezivo u prahu, a pripremaju se samo mešanjem sa vodom.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Vezivo za gvaš

Kao vezivo se koristilo pergamentno tutkalo, kasnije dekstrin, gumiarabika. Danas se najčešće koriste veziva kao polucelulozni lepkovi  koja se sušenjem ne stežu. Velika koncentracija veziva može izazvati pucanje, posebno kod debljih slojeva. Zato je najbolje izvršiti test: na papir nanesemo boju i osušimo je; osušen sloj pokušamo obrisati, posmatramo da li puca. Nekada su se gvaš bojama dodavala razna pomoćna sredstva kao sapun, med, šećer i slično. Danas dodatak glicerina povećava elastičnost premaza.
Za zaštitu gvaš boja koriste se gotovi fiksativi koji ne menjaju u većoj meri površinski karakter gvaš boje. U novije vrijeme upotrebom lakova gvašu se daje karakter ulja.

gum-arabic-large

Tehnike gvaša

Glavna karakteristika gvaš tehnike je da se boje brzo suše što pojednostavljuje tehnološki proces i solidan, ujednačen površinski sloj. Sušenjem ton boje bitno prosvetli. Boja se nanosi u polupokrivajućim, pokrivajućim, čak i lazurnim nanosima.
Gvaš boje se mogu koristiti na različite načine:
– vlažni nanos boje sa puno vode, vlažnije od akvarel slikanja;
– pastozan nanos boje, impasto: slika se četkom, slikarskom špahtlicom ili direktno iz tube. Za ovakav način slikanja prisutna je opasnost od pucanja boje;
– nanošenje boje polusuvog karaktera;
– nanošenje boje skoro suvom četkom;
– nanošenje boje u slojevima: preslikavanjem, podslikavanjem, korektivnim slikanjem;
– nanošenje tekstura češljevima, četkama, sunđerima;
– nanošenje boje ispiranjem vodom, često i već osušene boje;
– grebanje osušene boje.

Gvaš omogućava rad od tamnog ka svetlom, odnosno, zavisi od tonirane podloge, iz srednjeg tona ka svetlijim i tamnijim tonovima.
Kombinovanje gvaša i pastela karakteristično je za slikarstvo Edgara Dega. U njegovim “pastelnim gvaševima” oseća se prosijavanje tonirane podloge, gvaš podslikavanje, bogatstvo tonova raskvašenog pastela u gvašu, kontrasniji sloj suvog pastela u površinama ili crtežu.
Idealan je za studijsko slikanje.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Radovi su kopije učenika Umetničke škole Niš.