g) Akrilik

Akrilik

Akrilik je slikarska tehnika u kojoj je vezivo disperzija akrilne smole, koja se naziva akrilna emulzija.
Oto Rohm je 1915. godine patentirao poliakrilik kao vezivno sredstvo slikarskih boja. Slikari murala (lat. murus= zid), meksički umetnici Rivera (Diego Rivera), Orosko (José Clemente Orozco) i Sikeiros (David Alfaro Siqueiros) već od 1920. godine eksperimentišu sa novim slikarskim vezivom. 1950. godine akrilik je već na tržištu u Americi. Između ostalih koristi ga i Polok (Jackson Pollock) i ostali američki slikari u štafelajnom slikarstvu. Ubrzo se njegova primena širi i u Evropi, prvo kao vezivo za impregnacije i izolacije, zatim za izradu kolaža a kasnije i kao samostalna slikarska tehnika.
Akrilik je univerzalna tehnika slikanja koja svojim tehnološkim svojstvima otvara tradicionalnim tehnikama slikanja nove mogućnosti. Ipak akrilik nije univerzalno vezivo. Korišćeno u različitim tradicionalnim tehnikama (akvarelu sa akrilikom, temperi sa akrilikom, akriliku sjajnom kao ulje ili lak…) ne daje iste rezultate kao tradicionalna veziva. Akrilik nije zamena za klasične medijume, već moderni slikarski medijum sa sebi svojstvenim karakteristikama.
Tapies (Antoni Tàpies) je jedan od prvih majstora slike koji je inventivno i kreativno savladao akrilni medijum i iskoristio mnoge nove mogućnosti, nove izražajne efekte koje ova tehnika pruža.

 

 

Advertisements

Podloga za akrilik

Vezivo u preparaturi je disperzija akrilne smole u vodi, koja se naziva akrilna emulzija.
Akrilno vezivo mnogo bolje prijanja za poroznu podlogu nego za jako glatku površinu kao što su staklo, metal i slično. Jako glatke površine se izbruše, a preparatura se nanosi tupkanjem. Podloga ne sme biti masna. Ako se radi na zidu, zbog velike poroznosti treba zid impregnirati disperzijom akrilne smole (akrilnom emulzijom) ili akrilik medijumom.
Kod klasičnog slikanja preparaturom se izoluje, zaštiti nosilac (celuloza u drvetu, papiru, platnu) od delovanja veziva iz boje. Akrilno vezivo ne oštećuje celulozu pa nije neophodna preparatura ni impregnacija. Impregniranjem i prepariranjem nosioca postiže se određena obojenost, struktura, tekstura, upojnost. Impregnira se akrilik medijumom (bolji je mat), razređenim vodom u meri 1:1 da se postigne odgovarajuća upojnost i stabilnost. Za platno i papir je bolje umesto akrilik medijuma koristiti 6%-tni rastvor kožnog tutkala koje sušenjem jače zategne i učvrsti podlogu.
Preparatura se može pripremiti pomoću akrilne emulzije razređene vodom, puniocem i belilom u meri:

110
Posle nekoliko sati sušenja na njima se može slikati.
Akrilna preparatura je najbolja za akrilik tehniku, ali pokazuje dobra svojstva sa temperom i uljem. Građa slike je najkvalitetnija kad se koriste premazi na bazi istih ili srodnih veziva. Staro je pravilo “slično sa sličnim”.
Zrno tkanja posle prepariranja mora ostati uočljivo i “živo”, preparatura ne treba prekriti strukturu platna. Veća površina zbog zrnaste teksture omogućuje i čvršće povezivanje boje sa podlogom. Dobro izvedena preparatura mora umereno upijati vezivo da bi se čvrsto vezala sa bojenim slojevima slike. Poznato je da ako odleži svaka preparatura sazreva i postaje kvalitetnija podloga slike.
Na tržištu ima kvalitetnih preparatura, kao što su: Gesso acrylic (Talens), Liquitex gesso (Lefranc, američka licenca).

Boja za akrilik

Dok se uljane boje suše hemijskim procesom (oksidacijom i polimerizacijom), akrilne boje se suše isparavanjem vode iz boje ili je delimično upije i podloga, pa na površini ostaje nevodotopiva sintetička akrilik boja, pomalo hladne game, ponekad malo suzastog karaktera.
Vreme sušenja (otvorena faza) je relativno kratko, zavisi od debljine filma i traje 5 do 50 minuta. Sušenjem ne dolazi do deformacije boje pa se kod debelih slojeva, na samo površinski osušeni sloj, može nanositi novi sloj boje bez opasnosti od pucanja. Otvorena faza može se produžiti dodatkom:
– metilceluloze (lepak za zidne tapete) …. 2-5 %, ali slabi kvalitet filma
– medijumom za usporavanje sušenja (retarding medijum)
– prskanjem vodom
Sveža disperzija razređuje se vodom. Zbog relativno velike koncentracije smole moguća su i veća razređenja. Vezivna snaga akrilne disperzije je takva da se ne skida čak ni jako razređena boja. Posle sušenja postaje netopiva u vodi. Otapa se samo u jačim organskim rastvaračima, kao što su ksilen, aceton ili amilacetat. Tek osušena boja može se ukloniti vrućom vodom. Akrilni film ima veliku elastičnost. Zbog ireverzibilnosti (nakon sušenja premaz je netopljiv u vodi, terpentinu i white spiritu) može se kombinovati sa drugim vezivima. Uljem se može slikati na akrilnom premazu ili akrilnim bojama na osušenom premazu uljene boje samo ako su apsolutno suvi prethodni slojevi.
U svežem stanju akrilna boja ima delimično mlečni izgled koji joj daje disperzivno vezivo. Isparavanjem vode nestaje i ovaj beličasti prizvuk. Akrilna boja tamni odmah posle učvršćivanja pa se mora računati na ovo svojstvo prilikom rada.
Akrilne boje možemo pripremiti i sami mešanjem kvalitetnog akrilnog veziva sa pigmentima. Ipak su trajnije fabričke boje, a može se konstatovati da su kvalitetne uljane boje u tubama trajnije od isto tako skupih akrilnih boja. Zato se ne preporučuje praviti veće zalihe materijala za akrilne tehnike.
Na tržištu je sve više evropskih, američkih, engleskih i čak meksičkih proizvoda koji se međusobno bitno ne razlikuju iako se ne preporučuje još uvek korišćenje boja iz različitih kolekcija na istoj paleti.
Na evropskom tržištu se susrećemo sa sledećim markama akrilnih boja:  Rembrandt acrylic coloursVan Gogh acrylic colours,  Amsterdam (Talens), Professional color, Specialty colors, Basics value acrylic paint, (Liquitex).

Vezivo za akrilik

Akrilna boja ima u sebi dovoljnu količinu veziva tako da prilikom slikanja u većini slučajeva nije potrebno nikakvo pomoćno sredstvo kao kod uljanog slikarstva.
Akrilne boje se razređuju vodom a medijumi se koriste za posebne efekte.
Specifični medijumi i odgovarajuća pomoćna sredstva otvaraju nove puteve i mogućnosti ovoj tehnici. Na tržište dolazi svakim danom sve više raznih proizvoda.
Osnovni medijum (akrilik medijum, akrilik vezivno sredstvo, akrilna emulzija) je disperzija akrilne smole. To je vezivo u fabrički pripremljenim bojama i preparaturi. Koristi se i kao vezivo za kolaž ili kao fiksativ. Boja razređena akrilnim medijumom ima veći sjaj nego kad je razređena vodom, zato se ovaj osnovni medijum naziva i sjajni medijum.


Mat medijum zbog površinske refleksije svetlosti daje mat karakter boji, koji podseća na temperu. Produžuje sušenje boje.


Gel medijum je gust, mlečno-bele boje. Sušenjem postaje tvrd, proziran i sjajan. Obično se meša u impasto za dobijanje tekstura. Lazurne teksture dobiju se mešanjem malo boje i puno gel medijuma.



Usporivač (retarding medium) produžava proces sušenja. Dodaje se u manjim količinama.


Ugušćeni medijum (tickener) je želatinasta gusta disperzija. Boji daje veću gustoću, temperni, ali pastuozni efekt, mat izgled. Malo usporava sušenje. Ne preporučuje se dodavanje u količini većoj od 10%. Sjaj se može postići nanošenjem sjajnog laka ili naknadnim lazurnim slikanjem akrilnim bojama i sjajnim medijumom. Ugušćivač može vezati i različite punioce radi pastuoznosti koja ni u debelim slojevima ne ispuca.

lq_105908_x
Akrilne paste za modeliranje (modeling paste) su smeše akrilik medijuma i inertnog punioca različite gustine (g/cm3). Pastoznije su od gela, bele su ili bezbojne. Mogu se dodavati bojama, ili se mogu naknadno bojiti. U pasti se nalaze punioci kao mermerno brašno, pesak, kaolin… Kao punilac može se koristiti papirna pulpa izmešana akrilnim medijumom (mache papir). Količina punioca može biti i do 80%.


Paste se mogu kombinovati akrilnim bojama i gel medijumima koji povećavaju elastičnost. Svi medijumi su kompatibilni i mogu se kombinovati za postizanje željenog efekta. Posle sušenja mogu se bojiti akrilnim bojama, temperom, uljem itd. Koriste se i kao cementna podloga za mozaik, za restauriranje gipsanog maltera, porculanskih predmeta itd. Proizvode se i akrilni malteri za posebne teksture na zidu.
Lakovi na bazi akrilnih smola su bistri rastvori akrilne smole u organskom rastvaraču (white spiritu, toluenu…). Kao lakovi mogu se koristiti i disperzije akrilne smole (sjajni ili mat medijumi za slikanje) jer slici daju brilijantan sjaj. Prema potrebi se razređuju vodom.

Tehnike akrilika

Akrilne boje imaju velike mogućnosti upotrebe, posebno su pogodne za dobijanje tekstura. Akrilne boje koje sadrže lazurnije pigmente razređene vodom ili akrilik medijumom koriste se za akvarel slikanje. Pokrivne akrilne boje, dodavanjem bele boje koriste se za gvaš. Slikanjem u slojevima, korišćenjem imprimatura, podslikavanja i lazura mogu se postici efekti, kao u klasičnoj temperi. Akrilnim lakom postižu se sjajne lazure karakteristične za ulje. Upotrebom medijuma za usporavanje sušenja može se slikati mokro u mokro. Akrilik medijum za postizanje sjaja, gel medijum i pastom za modelovanje mogu se dobiti zanimljivi efekti.


Kao fiksativ može se koristiti mat medijum razređen vodom u meri 1:3. Akrilno vezivo se koristi za fiksiranje različitih materijala na podlogu u tehnici kolaža. Grublja i finija platna, konopci, vlakna, drvo moraju se nakvasiti u akrilnoj emulziji, polože se na sveže prepariranu podlogu i slika se različitim medijumima i akrilnom bojom.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Radovi učenika Umetničke škole Niš.

Kod mešanih tehnika (mixed media) treba se pridržavati pravila da se samo na suvi sloj boje pripremljene jednom vrstom veziva nanosi boja pripremljena drugim vezivom. Logičnije je za podslikavanje koristiti akrilne boje koje se brzo suše, a nastaviti drugim tehnikama (ulje na akrilik, akvarel na akrilik). Može se kombinovati akrilik i pastel. Crtež se nanosi pastelom, fiksira mat akrilik medijumom, nastavlja crtati u mokro, a kasnije na suvo.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Radovi učenika Umetničke škole Niš.