Pigmenti

Violet pigmenti

Kobalt violet (Cobalt violet) koji su postojani koriste se tek u drugoj polovini 19. veka. Proizvode se u obliku dva različita jedinjenja. Svetliji pigment (kobalt arsenat) je otrovan jer sadrži arsen. Koristi se u svim tehnikama osim u pastelu. U fresko-slikarstvu pokazao se veoma otpornom. Uljana boja se priprema sa manjom količinom veziva, transparentna je i slabo pokriva dok je premaz krt. Tamniji pigment (kobalt fosfat) nije otrovan pa se češće koristi. Transparentan je i slabije bojeće moći, takođe u ulju daje krt premaz. Ne koristi se u fresko-slikanju.


Advertisements

Plavi pigmenti

Lapis lazuli je prirodni ultramarin, poludragi kamen. Uvezen sa istoka služio je za pripremu plave u srednjevekovnom evropskom slikarstvu. Nalažen je u avganistanskim rudnicima, dobijan drobljenjem i filtrovanjem praha retkog i skupog minerala. Obojen je duboko plavo sa intenzivnim sjajem. Postojan prema svetlosti i alkalijama, reaguje sa kiselinama. Početkom 19. veka zamenjen veštačkim ultramarinom.


Ultramarin (Ultramarine) prirodni (lapis lazuli) zamenjen je krajem treće decenije 19. veka plavim pigmentom koji je proizveden veštačkim putem. Ultramarin je dublje nijanse od kobalt plave a znatno svetliji od parisko plave. Veoma je lepa u svojim plavim tonovima – jasno plavoj nijansi, zelenkasto-plavoj ili rumeno-ljubičastoj nijansi boje jorgovana. Izrazito je postojan prema jakoj svetlosti i alkalijama ali nepostojan prema kiselinama. Može se upotrebljavati u svim tehnikama za slikanje onih slika koje neće imati dodira sa vazduhom u kome ima sumpor-vodonika (fabrike, železničke stanice). Izbegava se korišćenje u fresko-tehnici osim seko postupkom. U uljanom slikarstvu boja je lazurna, pastuozni namaz se teže opušta i modeluje, sporije suši a osušeni premaz je čvrst. french-ultramarine-blue-pigment__46557.1366251456.1280.1280

Kobalt plava (Cobalt blue) veći značaj dobija tridesetih godina 19. veka. Svetlije je obojenosti nego ultramarin, ali nema njegovu intenzivnost i dubinu. Zbog neznatnih proizvodnih procesa i primesa moguće su razlike u nijansi od svetlijih do tamnijih. Obojenost karakteriše izvesni violet prizvuk, izrazit pri veštačkom osvetljenju. Otporan je prema svetlosti, alkalijama i kiselinama kao i višim temperaturama. Koristi se u svim tehnikama slikanja. Uljana boja je sa većom količinom veziva, ali brzo suši. Osušeni premaz je krt. Kako je skup pigment, često se javlja zamena svetlijom nijansom ultramarina. Imitacija se ne koristi u fresko-slikanju i u kiselim medijumima. cobalt blue light

Ceruleum (Cerulean blue) plava je pronađena početkom 19. veka, a koristi se šezdesetih godina istog veka. Svetlije je obojenosti od kobalt plave, ima karakterističan zelenkast prizvuk. Otporan je na hemijske destrukcije, ograničene bojeće moći. Koristi se u svim slikarskim tehnikama. U uljanoj se koristi više veziva, sporije suši, a premaz je mek i nedovoljno elastičan. 02993_CeruleanBlue305-l

Prusko plava (Prussian blue) je pronađena početkom 18. veka. Zbog rane proizvodnje u Parizu drugi naziv joj je parisko plava. Sadašnji način proizvodnje daje kvalitetniji pigment nego ranije. Sitno zrno deluje bezmalo crno u suvom stanju, ima jaku bojeću moć. Ne koristi se u fresko slikanju ni sa kazeinskim vezivima jer postaje smeđa. Otporna prema kiselinama. Iako se priprema sa više ulja suši brzo a osušeni premaz je kompaktan i postojan, usled žućenja ulja lazuri dobiju zelenkastu nijansu. Lošije vrste sa uljem postanu smeđe, u akvarelu i temperi blede ako su sa cinkovom belom. Čak i kada je najkvalitetniji proizvod (kinesko plava, milori plava) nije prvoklasan pigment. Zamenjena je ftalocijanin plavom. prussian blue

Azurit (Azurite) je bio poznat još u starom Egiptu. U evropi u srednjem veku češće upotrebljavan nego skuplji lapis lazuli. Dobijen je mlevenjem minerala. Ima grublje zrno ali se ne usitnjava previše jer gubi intenzitet i dobija bledu nijansu. Azurit je korišćen češće u temperi jer u ulju postaje prozirno zamagljen i tamniji. Veštački dobijen se upotrebljava duže vreme, ali zbog nepostojanosti i pošto je otrovan zadržava se do 19. veka.


Indigo (Indigo) je organska boja biljnog porekla, identifikovana na nekim italijanskim slikama iz 15. veka, uvožena iz Indije. Izrazito je transparentan, sa duboko plavom nijansom, nije dovoljno otporan prema svetlosti. Sintetski indigo je pronađen krajem 19. veka.


Egipatsko plava (Egyptian blue) ima dugu istoriju, ubraja se u najstarije veštačke pigmente. Egipćani je proizvode još 3000 godina pre naše ere. Slične je obojenosti kao azurit, postojan je. Zamenjen kobalt plavom.

egipatsko

Smalt (Smalt) je nađen u obojenom staklu ranih kultura. U evropskom slikarstvu veći značaj dobija tek početkom 17. veka. Smalt, kalijevo staklo obojeno kobaltovim oksidom je svetlo plave obojenosti. Izrazito je transparentan. Bledi u dodiru sa ugljenom kiselinom. Zamenjen je kvalitetnijom kobalt plavom i ultramarinom.

smalt

Zeleni pigment

Hrom hidroksid zelena (Viridian) se često naziva emerod zelena (vert emeraude – francuski). Vrlo brzo posle pronalaska, sedamdesetih godina 19. veka postao je tražena zelena boja. Hrom hidroksid je dublje zelene obojenosti, transparentna i slabije pokrivnosti, otporna prema svetlosti, alkalijama i kiselinama. Koristi se u svim tehnikama slikanja. Uljana boja suši umerenom brzinom iako se priprema sa više veziva, a osušeni premaz je elastičan i postojan. Hrom hidroksid prilikom zagrevanja gubi vodu gradeći hrom oksid bleđe maslinaste obojenosti. vert_emeraude

Hrom oksid zelena (Chromium Oxide Green) ima veći značaj već od sedamdesetih godina 19. veka. Ima hladnu i bledo zelenu nijansu. Pokriva veoma dobro, ima grublje zrno od hrom hidroksid zelene. Otporna prema svetlosti, alkalijama i kiselinama, slabije bojeće moći. Uljana boja se priprema sa manje veziva, suši umerenom brzinom, a osušeni premaz je elastičan i postojan. hrom oksid

Zelena zemlja (Green earth) nastaje u prirodi raspadanjem augita, i ima je u velikim količinama oko italijanskog grada Verone, po kome se često naziva veronska zemlja. Karakteristična je po hladnom, plavičasto zelenom tonu. Poseduje svestranu otpornost. Kao uljana boja priprema se sa većom količinom veziva, sporije suši, slabe je pokrivne moći a osušeni premaz je mek i elastičan. Koristi se u svim tehnikama. Radi intenziviranja obojenosti, zelenoj zemlji se dodaju hrom oksid ili hrom hidroksid. zelena zemlja

Kobalt zelena (Cobalt green) je pronađena krajem 18. veka, a komercijalno se proizvodi od prve polovine 19. veka. Sjajnijeg je i čistijeg zvuka nego hrom oksid ali sa izvesnom plavičastom nijansom. Otporna je prema alkalijama i slabim kiselinama, koristi se u svim tehnikama. Uljana boja se priprema sa manje veziva, brže suši, transparentna je i slabije pokriva. Osušeni premaz je elastičan i postojan. Pošto je prilično skup pigment često se priprema od plavih i žutih kao imitacija tona koja nema sve vrednosti originalnog materijala. kobalt green

Verdigris (Verdigris) (vert de Grece) je stariji pigment dobijen veštačkim putem. Hidratni bakarni acetat je svetle plavičasto zelene obojenosti, kada je pomešan sa smolnim medijumima koji daju bakarni rezinat postojaniji je od čistog pigmenta. Nepostojan je prema atmosferilijama i deluje otrovno. Odbačen početkom 20. veka.


Malahit (Malachite) (gorsko zelenilo) je verovatno jedan od najstarijih pigmenata prirodnog porekla, služio je u evropskom slikarstvu sve do 18. veka. Dobijan je mlevenjem istoimenog minerala, češće upotrebljavan u temperi, jer je u uljanom vezivu gubio obojenost. I pored hemijske nestabilnosti sačuvan je na mnogim slikama bez bitnijih promena. Malahit je zamenjen različitim imitacijama originalnog tona. malachite-ueba

Emerald (Emerald green) (švajnfurtska zelena) uveden je u upotrebu početkom 19. veka. Ima svetlo-zelenu nijansu, otrovan je i nepostojan prema svetlosti i kiselinama, reaktivno se ponaša prema mnogim pigmentima. Zamenjen je sintetskim organskim bojana. emerald

Žuti pigmenti

Kadmijum žuta (Cadmium yellow) je pronađena početkom 19. veka. Obojenost kadmijumovih pigmenata obuhvata široku skalu od svetlo-žutih (limun žuta) do oranž nijansi (boje suncokretovog cveta i mat narandžasta, vidi). Podnosi se sa svim pigmentima i vezivnim sredstvima. Postojana prema svetlosti i alkalijama, ali pokazuje izuzetnu neotpornost u kiseloj sredini. Dobro pokriva. Osušeni premaz uljane boje je otporan i čvrst. Koristi se u svim tehnikama osim za fresko-slikanje jer menja obojenost, pobeli pod uticaje alkalnosti kreča jer je on prenosnik ugljene kiseline koja sa njim gradi beli kadmijum-karbonat.

Napuljska žuta (Naples yellow) je stari hemijski preparat koji postoji u tri mat žuta tona. U nijansi varira od boje sumpora, boje slame, sve do crvenkasto-žutog tona. Slična je olovno beloj po mnogin osobinama. Sa uljanim vezivom dobro pokriva, suši brzo. Osušeni premaz je elastičan i trajan. U vodenim vezivima očiglednije pokazuje sve nedostatke. Otrovna je, sa njim se treba oprezno rukovati.

Barijum žuta (Lemon yellow) je karakteristično bledo žuta sa hladnim, zelenkastim prizvukom. Izložena svetlosti postaje sasvim zelena. U uljanom vezivu je transparentna, male pokrivne i slabe bojeće moći. Imitacije originalnog tona se za tržište pripremaju od stroncijum žute i belih pigmenata pod nazivom “limun žuta”. lemon

Stroncijum žuta karakteristično je bledo žute obojenosti sa zelenkastim odsjajem (limun žuto). Bolje pokriva nego druge svetlo žute, osim kadmijumovih. Izložena svetlosti dobija zelenkast ton. Ne koristi se u fresko slikanju jer je neotporna prema alkalitetu kreča. Služi za pripremu svetlo zelenih boja sa plavim pigmentima. stroncijum

Kobalt žuta (Cobalt yellow) je hemijska boja zlatno žutog tona. Izrazito je transparentna. Češće se koristi u pripremi akvarel nego uljanih boja. Ne ubraja se u fresko pigmente. Boja je veoma skupa. cobalt yelow

Hrom žuta (Chrome yellow) je otkrivena krajem 18. veka. Ima široku skalu obojenosti od duboko žutih do oranž nijanse. Nijedan ton nije postojan, pod uticajem svetlosti postaje smeđe zelena. Otrovna je. hrome Yellow

Indijsko žuta (Indian yellow) je prirodnog organskog porekla. Dobija se preradom urina krava hranjenih lišćem mango drveta. Ima svetlo žuto obojenje. Daje transparentne premaze, nema veliku snagu bojenja. Proizvodi se imitacija originalnog tona, jer je proizvodnja obustavljena početkom 20. veka. Zamenjena je hansa žutom. indijska

Orpiment (Orpiment) je poznat još u klasičnim vremenima. Veštački orpiment je proizvođen u Evropi početkom 18. veka. Svetlo žutog je tona. Otrovan i nepostojan. Orpiment je zamenjen je kadmijumovim žutim pigmentima. opriment

Oker (Yellow ochre) pročišćena žuta zemlja, kaolin obojen gvozdenim oksid-hidratom, predstavlja prastaru i otpornu mat žutu boju, koja varira od svetlo-žutih, preko srednjih, sve do dubljih crveno-smeđih nijansi. Dublje tonove dobija zagrevanjem. Koriste se u svim tehnikama slikanja. Prosečne su pokrivnosti iako neke daju lazurniji premaz. Suše sporije a osušeni premaz je čvrst i postojan.

Hidroksidi gvožđa proizvedeni veštačkim putem (mars smeđe) sve češće zamenjuju prirodne žute žemlje. Pripremaju se u raznolikim nijansama. Transparentnije su od okera. Koriste se u svim tehnikama. Osušeni premaz uljane boje je čvrst i postojan. Smatra se da mars smeđe imaju prednost nad okerima jer ne sadrže primese koje mogu delovati na hemijsku stabilnost i promene obojenosti, standarzinovane su.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Crveni pigmenti

Kadmijum crvena (Cadmium red) iako je bila poznata već početkom 20. veka, veći značaj dobija tek dvadesetih godina. Kadmijum crvene obuhvataju široku skalu obojenosti od svetlih do dublje crvenih nijansi. Postojane su prema svetlosti, dobro pokrivaju ali nemaju ispoljenu snagu bojenja. Ne suše brzo, ali osušeni premaz uljane boje je kompaktan i otporan. Ne koriste se u fresko-slikanju jer nisu otporne prema ugljenoj kiselini čiji je kreč prenosnik. Svetlo crvene nijanse kadmijuma su povoljna zamena za cinober koji je sumljive postojanosti prema svetlu.


Cinober (Vermilion) prirodni i veštački su hemijski istovetni, optičkih razlika nema. Grublje zrno prirodnog živinog sulfida je jedino obeležje porekla. Starijim postupkom proizvodnje (kineski cinober) grublje je zrno pigmenta i nešto hladnijeg violetnog stanja. Noviji metodi korišćeni od 18. veka daju čistiju i topliju nijansu izrazitog intenziteta. Cinober je otporan prema alkalijama i kiselim sumpornim jedinjenjima, inertno se ponaša prema svim pigmentima, dobro pokriva, sa uljanim vezivom sporije suši. Jedini nedostatak je što neke vrste potamne pod direktnim dejstvom sunčeve svetlosti.


Crveni oksidi gvožđa (Red Ochre) (prirodni) korišćeni su u slikarstvu od najdavnijih vremena u svim krajevima sveta, a i danas se ubrajaju u kvalitetnije pigmente. Pigmenti se dobijaju ili mehaničkim pročišćavanjem crvene zemlje sa većom količinom gvožđa ili kalcinacijom žuto-smeđe zemlje. Neke pored prigušeno crvene nijanse imaju i purpuran prizvuk. Kada sadrže veću količinu gline nisu dovoljno intenzivno obojeni, daju transparentne premaze. Crveni oksidi gvožđa se koriste u svim slikarskim tehnikama. Dobijaju se i veštačkim putem, tada su bez pratećih nečistoća. Proizvode se pod različitim nazivima koji upućuju na vrstu obojenosti: englesko crveno, terra di pozzuoli, svetlo crveno, špansko crveno, pompejansko crveno, napuljsko crveno, kaput mortum, persijsko crveno, indijsko crveno, venecijansko crveno itd. red-iron-oxide-pigment__63398.1366245756.1280.1280

Kraplak se dobija od korena broća. Može biti po obojenosti ružičaste ili zatvoreno crvene i purpurne nijanse. Nije otporan prema svetlosti. Zamenjen je sintetskim alizarinom koji je postojaniji. kraplak1

Alizarin (Madder lake) je izolovan iz soka korena broća krajem treće decenije 19. veka, sintetizovan krajem sedme decenije. Prvi organski pigment dobijen sintetskim putem. Poslužio je kao zamena netrajnih vrsta duboko crvenih boja biljnog i animalnog porekla. U sadašnjoj proizvodnji pokazuje zadovoljavajuću postojanost prema svetlosti, za razliku od ranije. Koristi se u svih tehnikama osim u fresko-slikanju i kazeinskim vezivima zbog nepostojanosti u alkalnoj sredini. Uljana boja se priprema sa većom količinom veziva pa suši sporo, transparentna je, a mek premaz se ne preslikava bojama koje brzo suše. madder

Karmin (Carmine lake) se dobija od insekata kojih ima u Srednjoj i Južnoj Americi (cocus cacti). Predstavlja prah višnjeve boje, obično slepljen u parčiće, pa takav dolazi u prodaju. Ton je izuzetno lep, ali je neotporan prema svetlosti. Vrhunac svoje lepote dostiže u akvarelu. Zamenjen je sintetskim alizarin crvenim pigmentima. 01902_Carmine-l

Realgar (Realgar) je korišćen još u antičkim vremenima. Nalazi se u prirodi kao arsenik disulfid. Veoma je otrovan, a veštačkim putem je proizvođen i u novije vreme. Realgar se često upotrebljavao do 18. veka, zamenjen je kadmijumovim pigmentima. realgar

Beli pigmenti

Olovno bela (Lead white) je hemijska boja dobijena od olova. Verovatno je pored egipatsko plave najstariji anorganski pigment dobijen veštačkim putem. Zrači intenzivno i toplo. Slabije je moći bojenja od titanove bele ali jače od cinkovog oksida. Odlično pokriva, a kao uljana boja suši se brzo. Kao vodena boja ili pastel, pocrni u kontaktu sa sumpor-vodonikom iz vazduha zato se upotrebljava samo kao uljana boja ili u temperi koja će se lakirati. Upotrebljava se i za pravljenje preparature za platno. Olovno bela deluje kao kumulativni otrov. Do trovanja dolazi ako se duže vreme unosi u organizam. lead

Cinkova bela (Zinc white) (cinkvajs) je beli hemijski preparat uveden u slikarstvo u prvoj polovini 19. veka. Ima sitan i mek prah a moć pokrivanja manju nego olovna bela. Zrači hladno sa neznatnim plavičastim odsjajem. Sa crnom bojom daje plavičasto sivu. Spojen sa uljem sporo se suši. Gradi tvrd i krt premaz koji lako popuca posle sušenja. Ne koristi se za podslikavanje i pastuoznije premaze. Boja je svestrano otporna pa se upotrebljava u uljanom slikarstvu, temperi, akvarelu, gvašu i pastelu. zink white free

Titanova bela (Titanium white) pripada grupi novijih pigmenata. Teškoće u proizvodnji i prečišćavanju prebrođene su krajem dvadesetih godina 20. veka. Odlikuje se izrazitom čistotom i intenzitetom beline. Ima jaču pokrivnu i bojeću snagu nego ostali beli pigmenti. Prema ulju se ne ponaša kao reaktivan materijal. U odnosu na ostale pigmente spada u sporije sušioce. Koristi se u svim tehnikama a u vodenim vezivima ne ispoljava nedostatke. titan

Kreda (Lime white) predstavlja amorfnu modifikaciju krečnjaka. Kreda je nastala sedimentacijom foraminifera, sitnih morskih protozoa koje imaju ljušturu. Po hemijskom sastavu kreda je kalcijum-karbonat. Upotrebljava se u slikarstvu samo kao čista bela kreda, i to za prepariranje podloga za slike, a u gvašu kao bela boja. Taložna kreda, veštački kalcijum-karbonat, čistija je i belja od prirodne koja često ima sivkastu nijansu, jer sadrži veću količinu različitih primesa. U vodenim vezivima dobro pokriva i zadržava obojenost suvog praha, dok u uljanom vezivu postaje mutno prozirna i gubi belinu. lime white

Smeđi pigmenti

Siena (Italian Sienna )je vrsta prirodnog okera, smeđa zemlja koja se kopa kod italijanske varoši Sijene. Ona je zagasitije smeđa i toplija nego oker. Postojana je prema većini razarajućih činilaca a koristi se u svim tehnikama. Uljana se priprema sa većom količinom veziva, transparentnija je a može neznatno potamniti usled promene obojenosti veziva koje je povećano. Kalcinacijom dobija se pigment crvenkasto smeđeg tona (pečena siena) sličnih osobina.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Umbra (Umber) je smeđe-zelenkasta zemlja, koje na ostrvu Kipru ima u ogromnim količinama. Sličnog je sastava kao okeri i siena: predstavlja fini kaolin kome je mangan dao smeđu boju. Obojenost umbre varira od smeđe-zelenkastih do toplih tamno-smeđih nijansi. Postojana je u svim tehnikama slikanja. Uljana boja se priprema sa većom količinom veziva, suši brzo, ali je ne treba koristiti za podslikavanje pošto veće količine ulja izazivaju pucanje gornjih slojeva. Ukoliko je osušen premaz uljane boje, postojan je i elastičan. Kalcinacijom umbre dobija se “umbra pečena” dublje smeđe obojenosti i izrazito smeđe-crvenkastog tona.


Van Dajk smeđa (Van Dyke brown) ima tamno smeđu obojenost. Odlikuje se transparentnošću, suši veoma sporo i ne daje postojan premaz. Menja obojenost i popuca tokom starenja. Bolje vrste se mogu koristiti u akvarelu. Van Dajk smeđe boje kojih ima na tržištu najčešće su imitacije originalnog tona. van dayk

Crni pigmenti

Crna od čađi (Carbon black) nastaje sagorevanjem drveta a korišćena je još u praistoriji. Neke vrste crne od čađi dobijane su spaljivanjem drveta ili smole, dok su bolji pigmenti proizvođeni putem sagorevanja ulja i masti. Savremena crna od zemnog gasa proizvodi se od druge polovine 19. veka. Snažno boji i ima neznatno plavičast prizvuk. Sa belom daje neutralnu sivu, postojana je prema svetlu, kiselinama i alkalijama. Koristi se u svim tehnikama. Sa vodenim vezivom se teže spaja jer je masnija, ali se uljana boja priprema sa većom količinom veziva. Osušeni premaz je mek. Upotrebljava se za pravljenje crtaće krede, tuša i akvarel boja. vine black

Koštana crna (Bone black) (elefantinum) ili crna od slonovače dobija se ugljenisanjem slonove kosti. Bila je poznata još u grčkom slikarstvu. Savremena koštana crna dobijena je kalcinacijom životinjskih kostiju, sadrži izvesnu količinu nečistoća koje se teže odstranjuju prilikom proizvodnje pa umanjuju vrednost ovog pigmenta. Grubljeg je zrna od crne nego čađi, ima plavičasti prizvuk. Upotrebljava se u svim tehnikama slikanja. Pre upotrebe u fresko-slikarstvu potopi se u hladnu vodu i ostavi da odstoji dvadeset četiri sata da bi se otopile soli koje sadrži u sebi, a koje bi mogle da se u vidu šalitre izluče na površinu slike. Uljana boja se pravi sa više veziva, sporo suši a osušeni premaz je mek. bone black

Pigmenti kroz vreme

Od samog početka čovekovog svesnog delanja ideje i materijali kojima se one izražavaju idu zajedno i međusobno se podstiču.

Vidljivi početak ove veze je potreba još i pećinskog čoveka da realizuje, materijalizuje neobjašnjive i za njega tajne, zagonetne pojave koje ga prate, deo su njegove svakodnevnice, bilo to slike sveta snova ili neobjašnjene ideje koje vizualizuje.

Jug Francuske, Španije, poznat po pećinskoj umetnosti, veliko je nalazište pigmenata u prirodi.U ovom delu sveta bila su lako dostupna pre svega jer su u doba hlađenja zemljine mase najlakše, najfinije čestice najmanjeg zrna isplivale na površinu zemljine kore pa, usled tektonskih pomeranja, bile svuda vidljive i dostupne. Oksidi mangana i gvožđa, oker i crvene zemlje, kreda kao bela i čađ kao crna boja nalažene su i korišćene na razne načine (vezivane uz pomoć loja životinja utrljavanjem u stene; duboko u vlažne i nepristupačne delove gde su kristalizacijom sačuvane u netaknutom stanju…) a takva paleta prirodnih, organskih pigmenata je jedina bila poznata.

U egipatskoj civilizaciji umetnost je bila način prikazivanja sveta i života posle smrti što vernije, realnije. Iz te potrebe se nalaze još neke boje postojećoj paleti: plava, žuta, narandžasta. Poludragi plavi kamen lapis lazuli je iz Avganistana donošen na egipatskim pijacama, ali su predmeti bili previše skupi pa se pravi veštački plavi pigment. 4898a

U spoju geologije i hemije se dobija bronza, staklo, a u pokušajima dobijanja zlatne veštačkim putem, koja se koristila u velikim količinama, dobijaju se razni drugi neorganski elementi.

Arapi u Španiji šire islam a kroz umetnost se zanimaju za Aristotela koji uči da su 4 elemenata iz kojih se stvara svet (zemlja, voda , vazduh, vatra). Alhemičari raznim eksperimentima pokušavaju da spoje osnovne elemente i dobiju “kamen mudrosti”, zlato. Rudnik Al Madenja je mesto odakle su uzimali sumpor, mrvili ga i drobili a zatim sa živom na temperaturi od 3000 stepeni C dobijali neorganski cinober koji je hemijski isti kao i prirodni. Kao rezultat alhemičarskih eksperimenata nastali su razni pigmenti: zeleni, žuti, jarkocrveni.lossy-page1-800px-Alchemists_Workshop_detail_from_Title_Page_AQ24_(3).tif

Renesansa je sa tim bojama dobila kvalitetnija umetnička dostignuća senčenjem i nijansiranjem jer je počela da se koristi tehnikom uljane boje.

Kako znanje o drugim hemijskim elementima nije postojalo, u vekovima koji su dolazili dešavale su se neke pojave koje tada nije bilo moguće objasniti. Usled raspada boja, slike su otpuštale otrovna isparenja (olovo, arsenik) pa se tako smatra da je i Napoleon podlegao smrtnom ishodu zbog zidnih dekoracija.

Hemičari u okviru industrijske revolucije nalaze neotrovne boje. Proučavajući vazduh, kao jedan od 4 elementa, Laovazje je ustanovio da je kiseonik elemenat koji je osnov svega. Otkrićem ostalih elemenata kombinovali su i dobijali nove materijale. Hrom je otkriven 1797. godine a iz njega i žuta boja. Kao rezultat otkrića novih pigmenata, pojavljuju se impresionisti, vredniji od zlata, a sledeća generacija umetnika, do kraja XIX veka je proširila mogućnosti izražavanja. Od 20 boja koje su koristili 12 je dobijeno iz industrijske revolucije.

Mendeljejev periodični sistem elemenata je nova osnova za eksperimentisanje. Izaberi vremenski period

tumblr_m6yo9qeEvk1rask25o10_1280-1024x908