Veziva

Disperzije veštačkih smola

Sintetički medijumi su patentirani još 1915. godine (Oto Rohm), ispitivani u Americi već 1920. godine i predstavljaju prvo vezivo koje je usavršeno zbog slikara, kojima otvara nove tehnološke mogućnosti i puteve.
Disperzivna veziva su veziva na bazi sintetičkih smola dispergovanih (raspršenih) u vodi. Sastoje se od čvrste veštačke smole (polimera) koja je posebnim postupkom sitno, fino raspršena u vodi. Po beličasto-mlečnom izgledu, zbog disperzije svetlosti na česticama smole, slične su emulzijama. Čisto disperzivno vezivo često se naziva emulzija. To su “bezuljne emulzije”.

PR_2077
Za slikarske svrhe obično se koriste disperzivna veziva na bazi estera akrilne kiseline, tzv. akrilati. Polivinil acetati, koji su za slikanje lošija disperzivna veziva se više koriste kao lepkovi.
Najčešće je u prodaji vezivo gde je mera vode i čvrste veštačke smole 1:1.

75355_1
Svojstva disperzivnih premaza zavise od dodataka (aditiva), kao što su emulgatori, stabilizatori, sredstva za vlaženje, usporivači sušenja itd. Ovo otežava korišćenje proizvoda različitih proizvodača i njihovo međusobno mešanje, naročito ne smemo mešati akrilne i vinilne smole jer se često ponašaju kao reaktivni materijali.
Miris je karakterističan, zavisi od dodataka, često se oseća amonijak.
Bezpigmentna mlečno-bela tečnost koja učvršćivanjem postaje vodeno bistra, utiče na ton pigmenta u boji: sveži mlečno-beli ton veziva daje i svežoj boji svetliji, pastelniji ton koji se sušenjem promeni, postaje tamniji i hladniji.
Sušenjem se disperzne čestice smole povezuju u film. Da bi se čestice smole dobro povezale u kontinuirani film, polimer mora biti dovoljno mekan da se razliva. Disperzije veštačkih smola se zbog toga ne smeju koristiti na niskim, kao i na visokim temperaturama kada se zbog naglog sušenja čestice ne mogu povezati u kontinuirani film. Osušeni filmovi bez posledica podnose niže temperature.
Sveža disperzija veštačke smole razređuje se vodom, pribor se takođe bez poteškoća pere vodom. Osušeno vezivo postaje nevodootporno i rastvara se jedino u jačim organskim rastvaračima (najčešće ksilol). Prljavi pribor koji nije na vreme očišćen skoro je nemoguće očistiti bez mehaničkog oštećenja; ponekad pomaže da ga zagrejemo (potopimo na kratko u vruću vodu).
Vezivo ima svojstvo da sa pigmentima daje pastu dobre konzistentne stabilnosti, pa čak i oni pigmenti koji nemaju konstantnu stabilnost, mešani sa ovim vezivom ponašaju se bolje nego sa uljem.
U tradicionalnom slikarstvu veziva se mešaju samo sa pigmentima. Sa disperzivnim vezivima mogu se mešati i različiti punioci (fileri) kao što su pesak, mermerno brašno, šljunak, drvena strugotina, piljevina itd. Mogu se nanositi i u debljim slojevima bez opasnosti od krakeliranja. Disperzivna veziva prijanjaju na različite materijale. Mogu se koristiti na svim podlogama koje nisu zamašćene ili previše glatke. Ne mešaju se s uljem i masnim emulzijama (nisu kompatibilne s uljima). Dodatkom emulgatora, kao što je voštani sapun moguće ih ja mešati i sa uljima.
Prema dosadašnjim posmatranjima, pošto je eksperimentalna faza još u toku, film je i postojan i kvalitetan, vezivna snaga disperzije veštačke smole je takva da se ne skida čak i dosta razređena boja, važno je samo da je podloga oslobođena masnoća i suva.

Advertisements

Medijumi

Medijumi u uljanom slikarstvu su potrebni u manjoj ili većoj količini. Medijumi su veziva sa kojima se boja razređuje da bi se lakše nanosila na podlogu. Koriste se i zbog lazurnosti slojeva, za dobijanje sjaja, pastoznosti i drugih efekata. Svojim sastavom utiču na optički izgled boje, na konzistenciju boje i na proces sušenja. Uljana boja najčešće se nanosi medijumom koji zadržava sjaj naslikane površine, što jeste karakteristika uljane tehnike. U zavisnosti od željenog izgleda slike, medijumi se pripremaju “masnije” ili “posnije”, odnosno kao sporo ili brže sušivi.
Materijali koji se najčešće koriste za pripremu medijuma su balzami, smole, masna oksidirajuća ulja, voskovi, eterična ulja, mineralna ulja…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Najjednostavniji medijum za razređivanje uljane boje je samo terpentin ili white spirit ali to nije dobra praksa jer je snaga vezivanja ulja oslabljena. Čak i preterana upotreba medijuma može štetiti građi slike:
– prisustvo smole utiče na tamnjenje bojenog sloja,
– prevelika količina ulja u medijumu usporava sušenje i utiče na žućenje boje,
– prevelika količina sikativa u medijumu može da prouzrokuje pucanje boje a samoj boji daje “mrtav” mat karakter,
– prevelika količina rastvarača smanjuje vezivnu moć.
Na tržište dolaze različite već pripremljene mešavine slikarskih medijuma ali ih je bolje pripremati prema individualnim potrebama. Tipične recepture slikarskih medijuma koje se koriste:

Za lazurno slikanje na osušenim slojevima koriste se viskozniji medijumi.
Medijum za lazure (univerzalni):
– rastvor kopala……………………..1 deo
– laneno ulje………………………….1 deo
– terpentin…………………………….1 deo

Sporo sušeći medijumi:
Sporo sušeći medijum za slikanje “mokro u mokro”, sadrži sporije sušivo makovo ulje.
1.
– makovo ulje………………………….2 dela
– white spirit (test benzin)…………..1 deo
2. Sjajni medijum
– makovo ulje…………………………..1 deo
– damar u white spiritu………………1/2 dela
– white spirit……………………………1 deo

Terpentin u medijumima za uljano slikanje ubrzava proces sušenja ulja, pa medijumi za brže sušenje uljane boje sadrže terpentin umesto white spirita.
Brzo sušivi medijumi:
Ovi mediji sadrže smole, balzame, više rastvarača, manje ulja ili sasvim bez ulja.
1. Brzo sušivi damarov medijum:
14– damar lak kao medijum (4 dela terpentina i 1 deo damara)
2. Damar medijum za lazure:
15– damar medijum za lazure sastavljen od: 9 delova damar laka, 9 delova terpentina, 4 dela štand ulja, 2 dela venecijanskog terpentina

Srednje sušivi medijumi:
1. Tamniji
– laneno ulje…………………………..1 deo
– damar u terpentinu 1:3…………..1 deo
rektificirani terpentin………………1 deo
2.  Svetliji
– makovo ulje………………………….1 deo
– damar u terpentinu………………..2 dela
rektificirani terpentin………………1 deo

Univerzalni medijumi:
1.
– ugušćeno laneno ulje………………1 deo
– rastvor damara u terpentinu ……2 dela
– terpentin……………………………..4 dela
– kobaltni sikativ ……………………..5 kapi/ dl
2.
– rastvor damara……………………..1 deo
– pročišćeno laneno ulje…………….1 deo
– terpentin…………………………… .1 deo
3.
-laneno ulje……………………………1 deo
-terpentin………………………………1 deo
-kobalt naftenat………………………20 kapi / o,5 l
Leti, kad je sušenje brže, količina terpentina se može povećati.

Medijumu se može dodati minimalna količina beljenog voska ili parafina.
Impasto medijum (Rubensov) – priprema se kuvanjem
– laneneno ulje………………………..10 delova
– pčelinji vosak…………………………2 dela
– olovni oksid, PbO…………………..1/16 dela (deluje kao sikativ)

Danas na tržište dolaze čitav niz specifičnih medijuma za uljano slikanje koje proizvode renomirane svetske fabrike. Praćene su zadovoljavajućim uputstvom pa se mogu koristiti bez eksperimentisanja, bez brige za trajnost slojeva. Nekoliko tipičnih uljanih medijuma:
TALENS, Holandija: srednje sušivi ( Rembrandt painting medium), brzo sušivi ( Rembrandt painting medium quick-drying), medijum na bazi balzama terpentina ( Venerianisches Terpentinol), brzo sušivi, impasto ( Gel medium).


LEFRANC & BOURGEOIS, Francuska: tečni medijumi (Colourless painting medium, Xavier de Langlais egg medium, J.G. Vibert painting medium itd),  pastuozni medijumi (Impasto medium, Flemish medium itd).


LUKAS, Nemačka: Medijumi (1 za podslikavanje,  2 sporo sušivi, 3 brzo sušivi, 4 za lazure, 5 za pastuoznost).

Eksperimentisanje sa različitim vrstama medijuma, različitim bojama na različitim podlogama predstavlja najpouzdaniji način upoznavanja metodologije građenja klasične štafelajne slike. Tipični primeri koji se u literaturi često navode:
– nanošenje uljane boje bez dodatka medijuma,
– uljana boja razređena lanenim uljem (hladno presovanim),
– uljana boja razređena terpentinskim uljem,
– uljana boja razređena štand uljem (prosunčanim uljem),
– uljana boja razređena uljano-smolnim medijumom,
– uljana boja razređena medijumom, lazurno nanešena,
– uljana boja transparentno razređena medijumom, nanešena preko sloja slikanog uljano-voštanim medijumom,
– uljana boja transparentno razređena medijumom, nanešena preko sloja podslikanim jajčanom temperom,
– uljana boja transparentno razređena medijumom, nanešena preko sloja slikanog uljanom bojom razređenom lanenim uljem (hladno presovanim),
– uljana boja pomešana medijumom i slikana preko crteža perom i tušem.
Interesantno je uočavane razlike kod slikanja istom bojom na različite podloge (nosilac: papir, daska, platno…).
Zanimljivo je i međulakiranje polovine svakog sloja eteričnim ili sintetičkim lakom.

Pomoćna sredstva

To su specifične organske supstance, koje same po sebi nemaju ni najmanju vezivnu funkciju, ali i pored toga igraju važnu ulogu kao dodaci vezivnim materijalima (najčešće čak vrlo neophodni). Prema funkciji kojoj služe možemo ih podeliti na:
– rastvarače ili razređivače: voda, organski rastvarači, alkalije (potaša)
– sredstva za povećanje čvrstoće (otvrdnjavanje) stipsa, formalin
– sredstva za povećanje elastičnosti veziva: glicerin, med
– sredstva za kvašenje (smanjenje površinske napetosti): goveđa žuč, amonijak
– sredstva za konzerviranje: boraks, alkohol, prirodno vinsko sirće, eterična ulja (karanfilićevo, lavandino…)
– sredstva za poboljšanje konzistentne stabilnosti: voštana pasta
– katalizatori sušenja: sikativi
Neka pomoćna sredstva su već spominjana u ranijim člancima, tako da će biti reči o onim koja se najčešće koriste u likovnoj tehnologiji.

800px-Cobalt_siccative

Rastvarači i razređivači

Osnovna funkcija rastvarača je da otapaju smole i vosak odnosno da razređuju ulja. Predstavljaju većinom neophodnu komponentu slikarskih medijuma, lakova i firnisa, a koriste se sekundarno kao sredstva za čišćenje, skidanje starih lakova, neophodni pri pranju četaka i drugog pribora.
Rastvarači grade sa vezivima stabilne molekule, slobodno raspršene, što dozvoljava ravnomerno nanošenje veziva na površinu (kasnije ispare bez ikakvog ostatka).
Razređivači imaju funkciju da smanjuju određeno svojstvo – viskoznost boje, firnisa, medijuma…(tako se neke smole tope u jednom rastvaraču a zatim se razređuju u drugim tečnim supstancama).
U organske rastvarače ubrajamo:
– eterična ulja,
– mineralna ulja i
– alkohole i derivate alkohola.

ETERIČNA ULJA

Dobijena su ekstrakcijom iz cvetova, plodova, lišća i drugih biljnih delova. Karakterističnog su prijatnog mirisa koji je specifičan i identičan sa mirisom određene biljke. Primenu nalaze kao komponente slikarskih uljanih medijuma, konzervansi različitih tempernih emulzija, rastvarači smola i balzama. Iako se u novije vreme najčešće koristi terpentinsko ulje i ponekad lavandino u starijim recepturama češće se spominju i druge vrste kao karanfilićevo, ruzmarinovo, ružino, bademovo, kamforovo

Terpentinsko ulje poznato je davno pre naše ere. Egipćani su terpentinsko ulje uvozili iz Sirije. Opis ranog procesa destilacije ostavili su nam naučnici iz Aleksandrije u 3. veku n.e. Pretpostavlja se da je u srednjem veku terpentinsko ulje služilo ne samo u medicinske svrhe nego i u slikarske svrhe. Sasvim je sigurno da je postalo neophodno već početkom razvoja uljanog slikanja. Brojni zapisi iz 16. veka govore o destilovanom terpentinskom ulju kao sredstvu za rastvaranje smola.
Terpentinsko ulje dobija se destilacijom balzama terpentina od preko 100 vrsta različitog zimzelenog drveća uz pomoć vodene pare (balzam iz živog drveta sadrži 60-80% kolofonijuma i 15-30% eteričnog ulja). U praksi se naziva pojednostavljeno – terpentin.
Tečnost bledo- žućkaste boje dok je dvostruko destilovani terpentin čista bezbojna tečnost aromatičnog mirisa. Svaki trag zamućenosti ili obojenosti je prisustvo nečistoća. Francuski, španski i američki balzam terpentini imaju najbolje osobine.
Da bi se sprečilo ugušćavanje tokom stajanja (nezasićeno je jedinjenje koje oksiduje i polimerizuje), čuva se na neosvetljenom mestu u tamnoj boci koji je do vrha ispunjena i čvrsto zatvorena. Ustajali terpentin služi samo za pranje pribora i slične potrebe.
Terpentin spada u lako zapaljive rastvarače. Razređuje sva biljna ulja koja se koriste u slikarstvu. Otapa većinu recentnih smola (damar, mastiks). Osušene slojeve lanenog ulja (linoksin) za razliku od većine drugih rastvarača ne razara, pa je zato najpogodnije sredstvo za pripremu medijuma i laka.
Duže udisanje terpentinskih para izaziva glavobolju. Nisu retka ni oštećenja kože ruku kao posledica stalnog kontakta sa ovim materijalom.

MINERALNA ULJA

To je zajednički naziv za sva ulja koja se nalaze u nafti ili se dobijaju destilacijom kamenog uglja, treseta, bitumena i slično, a imaju svojstvo da se suše isparavanjem bez ostatka. Mineralna ulja (za razliku od eteričnih ulja) ne ubrzavaju proces sušenja masnih oksidirajućih ulja jer se ne suše oksidacijom. Ovu važnu činjenicu koriste slikari prilikom izbora komponenti svojih medijuma u uljanom slikarstvu (brzosušeći medijumi sadrže eterična ulja a sporosušeći mineralna). U poslednje vreme se najčešće koristi white spirit, ali pored njega poznata su: petrolej, benzin, benzol, toluol, ksilol

0v06711000000-st-01-wn-white-spirit

Petrolej je najjeftiniji orhanski rastvarač. Pojavljuje se, komecijalno proizveden kao razređivač za uljane boje tek krajem 19. veka sa nazivom patent terpentin. Zeleno-žućkaste je boje a miris karakteristično intenzivan.
Petrolej dobijen preradom nafte spada u zasićene ugljovodonike pa za razliku od terpentina ne oksidira ni polimerizuje. Za slikarske potrebe priprema se očišćen od hemijski aktivnih sastojaka. Rastvarajuća moć je sasvim osrednja. Koristi se najčešće kao razređivač uljanih boja. Ugušćena ulja ne razređuje, tvrde recent-fosilne smole su u petroleju neotopive. Meke recentne smole delimično otapa ali daje mutne solucije koje se stajanjem raspadaju.


White spirit (test benzin) je teški benzin i najpoznatiji je mineralni razređivač. Dolazi na tržište najčešće kao white spirit, mineral spirit, essence de petrole, essence minerale, sangajol. Ima neprijatan karakterističan miris, a za slikarske potrebe proizvodi se bez mirisa.
Za slikarske i restauratorske svrhe mineralni razređivači moraju biti potpuno pročišćeni, skoro bezbojni, bez primesa acetona itd. Teški benzini su kvalitetna zamena za terpentin. Isparavaju bez ostatka. Brže isparavaju, ne osmoljavaju se, bolje i dublje prodiru u mikroskopske pore boje od terpentina. Manje su otrovni od terpentina. Snaga otapanja im je nešto manja nego kod terpentina (ne otapaju mastiks, a damar otapaju potpuno).

ALKOHOLI I DERIVATI ALKOHOLA

Pored terpentina, petroleja i ostalih, povremeno se u određene svrhe koristi i niz drugih rastvarača. Ne služe kao dodaci medijumima ni za razređivanje boje već najčešće kao omekšivači otvrdlih lakova i osušenih slojeva uljane boje. U likovnoj tehnologiji koriste se etanol, metanol, aceton…

DSCN4125_compressed

Etanol (etil-alkohol) je organski rastvarač jačeg dejstva. Ovaj alkohol je tečnost karakterističnog mirisa, bezbojan. Rastvara šelak, kolofonijum i neke sintetičke smole, ulja i masti. Deluje kao snažan rastvarač osušenih slojeva uljane boje i lakova. Ne meša se sa terpentinom ali se meša sa vodom. Izrazito je higroskopan pa se mora čuvati u dobro zatvorenim bocama. Jedan od najneopasnijih rastvarača, koristi se i za ljudsku hranu.


Špiritus je etanol sa dodatkom najčešće metanola, benzola, toluola ili nekog drugog denaturalizovanog alkohola, pa samim tim nije za ljudsku upotrebu. Slabo žućkaste je boje, miris specifičan, različit od etanola. Koristi se za otapanje smola, komponenta je lakova, fiksativa…Štetan je po zdravlje, a stepen otrovnosti zavisi od sastava.


Metanol (metil-alkohol) ima slične opšte karakteristike kao i etanol. Jače je rastvarajuće moći. Bistra i bezbojna tečnost specifičnog mirisa. Služi kao rastvarač i razređivač boja i lakova. Jako je otrovan! Pare posle dužeg udisanja izazivaju glavobolju, nadražaj grla i oštećenje vida.


Aceton je bezbojna tečnost karakterističnog mirisa. Izuzento jak rastvarač osušenih slojeva uljane boje i lakova. Kolofonijum, šelak i meke (recentne) smole rastvara potpuno čak i tvrde, fosilne smole, dok sintetičke smole samo delimično. Ne otapa voskove. Isparava veoma brzo tako da omekšani slojevi otvrdnu za nekoliko minuta. Prisutan je u mnogim kombinovanim rastvaračima. Udisanje acetonovih para nadražuje disajne organe. Zapaljiv je pa se ne sme raditi sa njim pored otvorenog plamena.

Sikativi

Sikativi, sredstva koji ubrzavaju sušenje masnih oksidirajućih ulja poznata su isto toliko koliko i ulja. Već su stari majstori uočili da pigmenti ubrzavaju sušenje ulja. Pisci početkom naše ere pominju jedinjenja olova kao činioce bržeg sušenja ulja. Posle 15. veka, sa razvojem uljanog slikanja, pojavljuje se više različitih sušivih sredstava koja se uglavnom prokuvavaju sa uljima. Tek kasnije proizvodiće se sredstva sličnija današnjim sikativima koja se naknadno dodaju vezivu. Ulje koje sadrži sikative naziva se firnis.
To su metalna jedinjenja koja se u ulju ili u mešavini ulja i smole brzo i potpuno otapaju i svojim prisustvom utiču na način i brzinu sušenja samog veziva. Po sastavu su većinom kobaltne, olovne i manganove soli otopljene u uljima ili smolama.
Za upotrebu u slikarstvu pripremaju se u vrlo razblaženoj formi, razređeni terpentinom ili sličnim rastvaračima. Sikativi ubrzavaju sušenje ulja, ali pojačavaju tamnjenje i krtost premaza, zato se dodaju u malim količinama.
Kobaltov sikativ koji se koristi tek od druge polovine 20. veka, najbrže se suši (5-6 sati) i ne izaziva značajnije promene boje. Ulje s manganovim sikativom suši se za 10-12 sati, a s olovnim za 24 sata. Delovanje sikativa zavisi od vlažnosti, toplote, svetlosti, pa i to treba uzeti u obzir pri upotrebi sikativa (kao poređenje navedimo da se čisto ulje bez sikativa suši za 130-140 sati).
Sikativi se dodaju medijumima jedino u slučajevima kada se slika tankim premazima koji se brzo i kompaktno suše. Ne koriste se prilikom podslikavanja.
Najčešće se u likovnim tehnikama koriste sikativi u obliku rastvora i to kobalt naftenat, olovni sikativ i smolni sikativ.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Voskovi

Vosak se koristi od najranijih vremena. U starom Egiptu upotrebljavao se za lepljenje, za površinsku zaštitu obojenih slojeva i skulptura, za gradnju brodova. Grci i Rimljani ga takođe koriste kao vodotporni materijal.  Kod starijih civilizacija, u likovnoj umetnosti, najpoznatija upotreba je kao vezivo za boje enkaustike i tehnike batika.
Vosak se koristi kao materijal za modelovanje i livenje, za zaštitu i poliranje, kao sastojak slikarskih medijuma, komponenta voštano-smolnih masa za dubliranje u konzervaciji, u impregnaciji krhkih materijala.
Zbog topivosti koja raste zagrevanjem, zaštite i trajnosti, voskovi su izuzetno kvalitetan materijal za površinsku zaštitu slika. Sastojci voska su u najvećoj meri zasićena jedinjenja, što kao rezultat ima njegovu hemijsku stabilnost i postojanost.

pabasa

VRSTE VOSKOVA

Voskovi se po poreklu dele na životinjske, biljne, mineralne i sintetičke polimer voskove. Razlikuju se po tvrdoći, krtosti, lepljivosti, sjaju, boji itd. Mešanjem voskova mogu se dobiti određena svojstva zavisno od potrebe. Otopivi su u masnim rastvaračima i svim rastvaračima koja se mešaju sa uljem. Zagrevanjem u vodenom kupatilu otapanje je brže i potpunije.

Pčelinji vosak je sekret pčele koji ona upotrebljava za građenje saća. Tvrd je na normalnoj temperaturi, ali omekša već pod toplotom ruke iako ima tačku topljenja na oko 64 stepeni C. Najkvalitetniji pčelinji vosak je onaj od mladog saća u koji pčele još nisu pravile med. Porastom temperature raste mu topivost i u drugim rastvaračima, kao što su terpentin, white spirit itd. Boja mu je žuta ili sivo-smeđa, zavisi od primesa. Beljeni pčelinji vosak, koji se kupuje u radnjama, izbeljen je hemijskim putem.
Stariji postupak čišćenja od prljavštine je da se sitni komadicim voska stave u posudu s većom količinom vode i zagreva na temperaturu ne višu od 70 stepeni C dok se ne otopi. Posle hlađenja na površini se stvori voštana kora. Sve nečistoće koje su bile u vosku padnu na dno ili se zalepe odozdo i grebanjem uklone. Postupak čišćenja se može ponoviti više puta.


Ima minimalnu vezivnu moć ali u pastuoznoj enkaustici je zadovoljavajuće vezivo tek uz dodatak smola i ulja.U štafelajnim tehnikama emulzionog karaktera osapunjenom vosku se dodaju druga veziva kao tutkalo, žumanac, kazein i slično.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Karnauba vosak dobija se iz lišća brazilske palme Copernicia prunifera. Vrlo je tvrd i dosta sjajan. Topi se na 85-90 stepeni C. Vrlo je otporan. Dodaje se drugim voskovima da im povisi tačku topljenja, poveća tvrdoću, otpornost, sjaj, smanji lepljivost na prašinu. Boja mu je sivo-žuta, često tamna masno-siva slična grafitu. Proizvodi se veštački beljen jer su i najfinije vrste dosta tamne. U zadnje vreme sve češće se umesto karnauba voska koriste razne veštačke vrste sličnog karaktera.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Parafin voskovi dobijaju se ekstrakcijom iz nafte. Tačke topljenja su im na 28-70 stepeni C. Krti su, slabe jačine, relativno su transparentni. Tope se u terpentinskom ulju, bezninu i ostalim mineralnim rastvaračima. Imaju široku primenu jer su vrlo otporni, stabilni i inertni. Parafinski voskovi su mlečno-bele boje, rafinirani su belo-staklasti, voštanog sjaja.


Mikrokristalne voskove karakteriše finoća kristala za razliku od kristala parafina. Imaju tačku topljenja od 60-95 stepeni C. Jako su otporni i elastični, jake snage lepljenja pa se koriste kao konsolidanti (učvršćuju krhke materijale). Nešto su pokrivniji od parafinskih voskova i manje su sjajni. Mikrokristalni vosak se ne rastvara u hladnim rastvaračima pa se koristi za matiranje u lakovima. Osim u white spiritu ovi voskovi se rastvaraju u terpentinu, petroleju.
Ekstrakcijom iz raznih vrsta uglja, treseta i bitumena dobijaju se: montan, ozokerit i cerezin voskovi.


Veštački voskovi su sintetičke materije voštanog karaktera sa odličnim osobinama, pre svega visokog sjaja. Tačka topljenja im je na višim temperaturama od prirodnih voskova, između 80-108 stepeni C. Na tržištu je svakim danom sve više voskova dobijenih pomoću hemijske reakcije. To su komplikovana hemijska organska jedinjenja kao: polietilen voskovi, ester voskovi, keton voskovi…


Tabelarni prikaz voskova:
vosak

MODIFIKACIJA VOSKA

Vosak se kao vezivo u likovnim tehnikama javlja u različitim modifikacijama.
U enkaustici se pojavljuje kao samostalno vezivo (jednodelnog vezivnog sistema) koje pomešano sa pigmentima na podlozi hlađenjem očvrsne i trajno veže boju.
U tempernim tehnikama vosak se javlja kao komponenta emulzije i to u obliku voštanog sapuna.
Kao sredstvo za lakiranje (verniranje) vosak se koristi u obliku voštane paste – voska otopljenog u rastvaraču (dvodelni vezivni sistem).
Osapunjeni vosak
Vosak sa alkalijama (bazama) reaguje tako da dolazi do saponifikacije pri čemu nastaje voštani sapun koji je odličan emulgator i služi za pripremu voštanih tempera ili kao dodatak manje postojanim emulzijskim temperama. Voštani sapun se koristi kao dodatak drugim vezivima pa nastaju voštane tempere, koje poliranjem mekom krpom dobiju voštani sjaj. Emulgira se tutkalnim rastvorom, gumiarabikom, jajem i žumancetom.
Voštani sapun se može dodati i akrilnim emulzijama (akrilnim bojama) kao emulgator, pa se mogu mešati sa uljem. U zavisnosti od količine ulja mogu se razređivati vodom ili terpentinom.
Za pripremu voštanog sapuna:
– oko 30 g čistog pčelinjeg voska otopi se u
– 2 dl destilovane vode
– 8 g amonijak-karbonata, otopi se u manjoj količini vode i doda u vruću otopinu voska.
Smeša se kuva sat vremena dok se vosak potpuno ne osapuni. Nastaje mlečno-bela voštana emulzija koju do hladenja treba lagano mešati.
Za voštanu temperu:
– voštani sapun…………………..2 dela
– 5% rastvor tutkala…………….1 deo
– venecijanski terpentin………..1/3 dela
– arapska guma….1/4 dela
Poliranjem mekom krpom voštana tempera dobije mat sjaj. U zadnje vreme sve više se koriste sintetički voskovi koji se lakše sapunifikuju.

81060_1
Voštana pasta
Aktuelnije su od voštanih sapuna i u naše vreme. To su smeše voska i različitih rastvarača koje se koriste za lakiranje štafelajne slike, patiniranje ramova i skulptura, mazanje kalupa za livenje. Često se dodaju medijumima za matiranje, eteričnim lakovima i uljanim bojama za stabilnost.
Meka voštana pasta:
– 1 deo voska (mikrokristalnog ili pčelinjeg) u vodenom kupatilu otopi se u
– 2 dela white spirita
Tvrda voštana pasta:
– 2 dela pčelinjeg ili mikrokristalnog voska
– 1 deo karnauba voska
– 6 delova white spirita

Renaissance_wax_tub

Smole

Osobine i neke načine upotrebe smola i balzama poznavali su već stari narodi. Na sačuvanim predmetima iz Egipta, starijim od 3000 godina, nađeni su premazi smola (korišćeni su za balzamovanje). U Persiji, Indiji i Kini koristile su se neke vrste smola za obradu drveta. Pošto u to vreme rastvarači nisu bili poznati, smole su verovatno omekšavane i razređivane u zagrejanom ulju. Utvrđeno je sa sigurnošću da su u srednjem veku bili poznati mastiks, sandarak i balzami borovine. Ikonopisci su ih koristili da bi dobili sjaj na srednjevekovnoj temperi, Jan van Ajk ih koristi na različite načine kao specifičnu komponentu za postizanje refleksije svetla. Smole su skoro neizostavna komponenta klasičnog uljanog medijuma. Krajem 19. i početkom 20. veka daje im se sve manji značaj ali se ubrzo vraćaju kao sintetički medijumi koji otvaraju nove mogućnosti slikarima.


Balzami su prirodno dobijene otopljene smole u eteričnim uljima.
Smole su tvrde supstance, ne tope se u vodi, ali se najčešće rastvaraju u eteričnim uljima, uvek u vrućem oksidirajućem ulju, ređe u alkoholu i drugim organskim rastvaračima. U prirodi se nalaze otopljene u biljnim sokovima.
Smole se po poreklu dele na prirodne i veštačke. Većina prirodnih smola koje se koriste u savremenom slikarstvu su lučevine živog drveća – sveže smole (recentne). Ređe se koriste smole kada je drvo duže mrtvo, nalaze se većinom u zemlji ispod korena, nekoliko stotina do hiljada godina stare – kopal smole (recent-fosilne). Skoro da nikakvog značaja više nemaju fosilne smole koje su produkt davne ili čak isčezle vegetacije, kao što je ćilibar.  Šelak je izuzetak jer nije produkt drveta već lučevina jedne vrste insekata.
Veštačke smole dobijene su polimerizacijom od organskih materija.

432px-Resin_with_insect_(aka)

Prirodne smole

Prirodne recentne smole su dobijene od gustih lepljivih izlučevina zimzelenih drvenastih biljaka (izlučevine sličnog izgleda listopadnih biljaka zovu se gume i za razliku od smole topive su u vodi).
Nastaju pre svega, u smolnim kanalima ili kesicama biljke kao odbrambeno sredstvo protiv spoljašnih povreda kore i od parazitskih insekata. Sekundarno, smole nastaju pod uticajem nadražaja, najveći deo svetske proizvodnje dobija se grebanjem površine drveta iz kojeg počne da curi smola koja se sakuplja i prerađuje.
Smola koja curi iz drveta menja se na vazduhu fizički i hemijski: fizički se menja zbog isparavanja eteričnih ulja pa prelazi u gusto i na kraju tvrdo stanje a hemijski oksidira pa to uslovljava čvrstoću, tvrdoću i tamniju boju smole.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

VRSTE PRIRODNIH SMOLA

Balzami su aromatične sirupaste tečnosti, smolaste materije nalik medu, čistog, bistrog ili mutnog izgleda. Obojenost varira od žutih do tamno-smeđih nijansi. To je prirodna mešavima smola sa eteričnim uljem ili terpentinskim uljem.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Na vazduhu očvrsne zbog isparavanja lako isparljivih ulja. Mešaju se sa uljima i rastvaračima. U emulzijama daju najstabilnije premaze – ne žute niti pucaju. Odlikuju se većim elasticitetom nego uljno-smolni lakovi ali se ne koriste za lakiranje slike jer dugo ostaju lepljivi i žute.


Najpopularniji balzami u slikarstvu su terpentin (venecijanski, grčki, strazburški, kanadski balzam…); kopaiva balzam (španski, portugalski, iz Venecuela se zove marakaibo, iz Brazila para-balzam…); elemi balzam (Amerika, Afrika i Azija) itd.
Terpentin je balzam koji se dobija od zimzelene vrste drveća (kod nas bora, ariša, jele i smrče).
Venecijanski terpentin se dobija od vrste ariša koji uspeva u srednjoj i južnoj Evropi, relativno dobrog kvaliteta, pomalo mutnog izgleda žućkasto-zelenkaste boje. U ranijim vekovima venecijanski terpentin se koristio kao sastojak laka uz smole ili sušiva ulja. Kad je dodatak u malim količinama poboljšava plastičnost materijala i uopšte ne požuti. Uljanim bojama daje svetao emaljni karakter.
Kanada balzam se dobija od nekih vrsta kanadske jele, bledo-žute je boje, prijatnog mirisa.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Kopaiva balzam je balzam od tropskog južnoameričkog drveta, a kao nalazište se spominje i Španija, Portugalija i južna Afrika. Kopaiva balzam je prozirno-žute boje, fluorescentnog izgleda, sporo se suši. Uljanim bojama daje plastičnost izgleda i sprečava da se deblji slojevi smežuraju. Najčešće se koristi u konzervaciji slika kao regenerator krtog bojenog sloja.


Elemi balzam je balzam od tropskog drveta poreklom iz Azije, Afrike i Amerike. Svetlog je izgleda, pomalo mutnog, konzistencije meda, ali dužim stajanjem postaje tvrd i smeđe boje. Destilacijom elemi balzama dobija se jak rastvarač – elemi ulje.

Damar je prirodna smola koju izlučuju neke vrste tropskog drveća iz porodice Dipterocarpaceae iz jugoistočne Azije. Grumen damara je po površini osut beličastim prahom. Na prelomu je čist, transparentan, žućkaste obojenosti.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Damar je topljiv u terpentinu, mineralnim razređivačima (white spirit), toluenu, ksilenu…. Solucija se priprema od jednog dela smole i tri dela terpentina. Zbog mogućih nečistoća grumenje se rastvara tako da se prvo opraši i prosuši, izmrvi, stavi u tkaninu, zaveže u obliku vrećice, uroni u rastvarač donjom polovinom zamotuljka i pričvrsti. U normalnim uslovima proces neće potrajati duže od dvadesetak sati. Brže otapanje se postiže blagim zagrevanjem na suncu. Svež damar daje čistiju tečnost jer starenjem određene nečistoće koje grumenje sadrži postaju topive. Rastvor ipak nije sasvim bezbojan. Zamućenost prirodnog damar laka je sasvim beznačajna, dovoljno je da otopina miruje nekoliko dana da bi se one nataložile na dno.


Najraniji podaci o upotrebi damara kao slikarskog materijala potiču iz 18. veka. Kao lak smola prvi put je upotrebljena oko 1829. godine, a veća upotreba damar lakova počinje petnaestak godina kasnije.
Damar je tvrda, krta smola, male fleksibilnosti. Krtost damar premaza smanjuje se dodatkom sušivih ulja. Damar se u slikarstvu koristi i kao sastojak medija.
Blagi rastvor damara u lako isparljivom rastvaraču white spirit u koncentraciji najviše do 2% koristi se kao fiksativ.

Mastiks je prirodna smola koja se dobija od zimzelenog grma Pistacia lentiscus koje raste u mediteranskim zemljama. U slikarstvu se koristi isključivo mastiks s grčkog ostrva Kios. Bledo-žućkaste je boje, manjeg okruglastog ili suzastog zrna. Mastiks je mirišljava, dosta krta smola. Brzo omekšava na nižim temperaturama.Omekšava u ustima, zbog čega se koristila kao neka vrsta gume za žvakanje pa je po tome i dobila naziv (masticatio – žvakanje).

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Topiv je u terpentinu, toluenu, ksilenu, alkoholima, zagrejanim uljima… Solucija mastiksa priprema se u istoj koncentraciji kao i damar.
Rastvor mastiksa je sasvim čista tečnost bolje razmazivosti nego damar. Daje potpuno glatke premaze. Starenjem dobija smeđe-žućkastu ili zelenkastu obojenost. Ređe se koristi u uljanim medijumima. Najbolju primenu nalazi kao lak za zaštitu slike.

Kolofonijum je prirodna smola koja se dobija pri destilaciji trpentinskog ulja iz balzama terpentina, kao čvrsti ostatak. Na tržište dolazi u obliku grumenja različite žute i tamno-smeđe boje. Rastvara se u alkoholu, benzinu, terpentinu i jačim organskim rastvaračima. Zbog tamnjenja i krtosti ima vrlo ograničenu primenu pa se ne koristi za lakiranje. Najčešće se koristi za pripremu fiksativa.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Šelak je prirodna smola životinjsko-biljnog porekla. To je smola koju izlučuje vrsta insekata Laccifer lacca da bi zaštitili jaja, a žive na grančicama nekih vrsta tropskog drveća u Istočnoj Indiji. Preradom se dobije šelak u listićima providne limun do rubin crvene boje. Izbeljen šelak je manje elastičan od prirodnog šelaka i poznat je pod nazivom beli lak.
Rastvara se u alkoholu i jačim organskim rastvaračima, kao što je aceton i na višim temperaturama. Zbog obojenosti i krtosti šelak se ne koristi za lakiranje slika.
Koristi se kao fiksativ i za izolaciju podloga (8-10 %-tni rastvor).

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Veštačke smole

To su sintetičke materije koje imaju karakteristike prirodnih smola, staklasto učvršćuju i nemaju sklonisti kristalizacije. U zavisnosti od hemijskog sastava, mogu se rastvarati u organskim rastvaračima.
Nastaju sjedinjavanjem velikog broja molekula jednog ili dva jednostavna hemijska jedinjenja. Osobine veštačkih smola zavise od vrste osnovne sirovine, njihovih proporcija i tehnološkim uslovima proizvodnje.
Sam proces dobijanja je složen i različit (princip je da se na sirovinu deluje različitim hemikalijama, tako na primer: na celulozu azotom, sirćetnom kiselinom i benzil hloridom). Pored celuloze i proizvoda prerade uglja i nafte, kao sirovine za proizvodnju veštačkih smola spominje se kazein, silicijumova jedinjenja i drugo…
Veštačke smole se dele prema poreklu na polusintetičke (derivati celuloze i kazeina) i sintetičke.
Polusintetičke vrste se dosta koriste za molersko-farbarske radove. Na tržištu dolaze razni proizvodi, od kojih su neke: glutolin, tylose…u restauraciji papira se koriste i nova veziva kao Adhezin A 22, Planatol AD 20 K…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Područje sintetičkih smola je toliko opširno a broj tipova svakim danom je sve veći, u osnovni razlikuju se dve velike grupe veštačkih smola: kondenzacione smole i polimerizacione.
Kondenzacione smole nastaju procesom kondenzacije, hemijskim procesom kod kojeg nastaje direktno sjedinjavanje molekula uz istovremeno otcepljenje hemijski jednostavnih jedinjenja (vode, amonijaka, sone kiseline, vodonika…). U ovu grupu ubrajamo: fenolne smole (epoksi smola: Araldit SV 410), ketonske ( AW2 ), poliestarske (alkidna smola: poliester) itd…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Polimerizacione smole nastaju procesom polimerizacije, gde dolazi do hemijske reakcije kod koje se više jednakih molekula nekog hemijskog jedinjenja spaja u veće i složenije molekule makromolekulepolimera. U ovu grupu ubrajamo: polivinilne smole (PVAc: Ponal, Keimfix, Mowilith), poliakrilne (akrilik, pleksiglas, akronal, silikoni, akrilati: Paraloid B 67, Paraloid B 72 i B 48, BEVA 371, Plextol B 500) itd…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ulja

Ulje se spominje u zapisima klasičnih vremena većinom sa medicinskog stanovišta. Prvi podaci vezani za neka svojstva slikarskog karaktera potiču sa početka naše ere, ali uglavnom o topljenju smola u ulju. Iako ulja predstavljaju najčešće vezivno sredstvo štafelajne slike, kao samostalni vezivni sistem se pojavljuje pre svega u nordijskim zemljama (13. vek) a kasnije kao preovladavajuća štafelajna tehnika sve do pojave akrilika, savremenog organskog veziva naše epohe.
Drevne prese za proizvodnju ulja:

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

SVOJSTVA I SUŠENJE ULJA

Ulja (masna oksidirajuća ulja) su veziva karakterističnog principa sušenja, pre svega procesom oksidacije. U nazivu masna je karakter da i posle sušenja zadržavaju to svojstvo za razliku od eteričnih ulja koja se suše jednostavnim isparavanjem i služe kao rastavarači bez “masnog ostatka” posle sušenja.
Grupa masnih oksidirajućih ulja se prema sposobnosti sušenja deli na sušiva, polusušiva i nesušiva. U likovnim tehnikama koriste se sušiva i polusušiva ulja (u vajarstvu i konzervaciji često i nesušiva).
Sušiva ulja se u tankom sloju prosuše na vazduhu za određeno vreme. Sušiva ulja su: laneno ulje, orahovo ulje, makovo ulje.
Polusušiva ulja ostaju trajno lepljiva i ne mogu se koristiti kao samostalna veziva. Polusušiva ulja su: pamučno ulje, sojino ulje, suncokretovo ulje.
Nesušiva ulja, kao što su ricinusovo ulje ili maslinovo ulje, nemaju nikakvih sušivih osobina.
Veziva, a naročito ulja, povezuju i izoluju čestice pigmenta i na taj način ih zaštite od delovanja spoljnjih činilaca. Pigmenti takođe imaju zaštitno delovanje na vezivo jer usporavaju proces razgrađivanja osušenih ulja. Dakle, ulje pomešano s pigmentom koji je stabilan sam po sebi otpornije je od čistog ulja.
Sušenje ulja je hemijski proces oksidacije i polimerizacije. Na sušenje utiče vlaga, svetlost, vazduh, temperatura, kao i sikativi. Ulje sušenjem postaje jedan veliki molekul.

800px-ModelDryingOil
Proces sušenja počinje na površini, gde je ulje u direktnom kontaktu sa kiseonikom iz vazduha. Dok se ulje učvrsti na površini, formira se gas koji buši pore i izlazi kroz sloj ulja. Ove pore kasnije omogućavaju dublji pristup kiseoniku i napredovanje sušenja.
Kod normalnih, srednjih temperatura i umerene vlažnosti, period površinskog sušenja (ulje se ne lepi na dodir) kod sušivih ulja traje 3-5 dana. Tek posle dvadesetak dana i deblji sloj uljane boje neće biti mekan. Povezivanje molekula nastavlja se kroz dugi vremenski period (do 10 godina) zbog čega slojevi uljane boje postaju krti i pucaju.

VRSTE ULJA

U prirodi se ulja nalaze u biljkama u obliku malih kapljica koje su zatvorene u biljnim ćelijama. Najviše se nalaze u semenkama i klicama biljaka.
Ulje koje se koristi u likovnim tehnikama proizvodi se specijalno za tu svrhu – pažljivim metodama presovanja. Uopšteno, presovanje se vrši tako da se određena količina semenki stavi u tkaninu i zatvori sa svih strana u obliku paketića debljine 2-3cm. Pritiskom se iscedi ulje koje curi kroz tkaninu dok ostaci semenki ostaju unutar tkanine.


Hladno presovanje daje za trećinu manju količinu ulja od postupka toplog presovanja, ali mnogo kvalitetnijih svojstava. Industrija uglavnom koristi postupak toplog presovanja zbog veće ekonomičnosti.
Metodom presovanja ne može se iscediti kompletna količina ulja (ostane od 4 do 12% ulja) pa se ostatak odvaja iskuvavanjem u vodi ili ekstrakcijom.
Laneno ulje dobija se iz zrelih semenki lana. Ulje se dobija hladnim ili toplim presovanjem semenki lana. Hladnim presovanjem se dobija manja količina ulja, ali je kvalitetnije. Pročišćeno laneno ulje je rafinirano. Ulje se često hemijskim putem beli, neutralizuje i filtrira. Na tržište dolazi kao beljeno laneno ulje svetlo-žute boje.
Laneno ulje se drži u tamnim, dobro zatvorenim posudama da bi se sprečila oksidacija. Rastvara se u svim blažim rastvorima: terpentinu, benzinu, petroleju… Osušeni sloj lanenog ulja je linoksin. Ne rastvara ga terpentin ni white spirit. Topljiv je samo u jačim organskim rastvaračima. Laneno ulje se podnosi sa svim pigmentima. Fabričkim uljanim bojama dodaju se, osim voska, i drugi stabilizatori. U nekim bojama se nalaze i sikativi.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Orahovo ulje dobija se hladnim presovanjem orahove jatke. Suši se sporije od lanenog ulja (8-10 dana), ali brže od makovog. Manje žuti od lanenog ulja. Bitno svojstvo je adsorpcija velike količine pigmenta.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Makovo ulje dobija se hladnim presovanjem semenki maka. Svetle je boje, a kad je beljeno, prozirno je kao voda. Suši sporije od lanenog i orahovog ulja (oko 15 dana) ali daje elastičniji film (zato se ne koristi za podslikavanje ni kao dodatak medijumima). Makovo ulje najmanje žuti, zato se koristi kao vezivo fabričkih belih pigmenata, kao i pigmenata koji bi se zbog hemijskog sastava brzo sušili. Čuva se u dobro zatvorenoj bočici od tamnog stakla, jer ga svetlost spihtija.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Štand ulje (prosunčano ulje) je prirodno ugušćeno najčešće laneno ulje, izlagano dejstvu sunčevih zraka. Štand ulje ne sadrži nikakav sušiv dodatak  (polimerizovano ) pa tako ne reaguje sa kiseonikom iz vazduha. Ima izgled retkog meda i čuva se u dobro zatvorenim svetlijim bočicama. Koristi se najčešće za pripremu slikarskih medijuma u klasičnoj građi štafelajne slike, za pripremu razređivača ili balzamskih uljanih boja. Bojeni sloj ima emajl karakter i gladak potez.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.