Rastvarači i razređivači

Osnovna funkcija rastvarača je da otapaju smole i vosak odnosno da razređuju ulja. Predstavljaju većinom neophodnu komponentu slikarskih medijuma, lakova i firnisa, a koriste se sekundarno kao sredstva za čišćenje, skidanje starih lakova, neophodni pri pranju četaka i drugog pribora.
Rastvarači grade sa vezivima stabilne molekule, slobodno raspršene, što dozvoljava ravnomerno nanošenje veziva na površinu (kasnije ispare bez ikakvog ostatka).
Razređivači imaju funkciju da smanjuju određeno svojstvo – viskoznost boje, firnisa, medijuma…(tako se neke smole tope u jednom rastvaraču a zatim se razređuju u drugim tečnim supstancama).
U organske rastvarače ubrajamo:
– eterična ulja,
– mineralna ulja i
– alkohole i derivate alkohola.

ETERIČNA ULJA

Dobijena su ekstrakcijom iz cvetova, plodova, lišća i drugih biljnih delova. Karakterističnog su prijatnog mirisa koji je specifičan i identičan sa mirisom određene biljke. Primenu nalaze kao komponente slikarskih uljanih medijuma, konzervansi različitih tempernih emulzija, rastvarači smola i balzama. Iako se u novije vreme najčešće koristi terpentinsko ulje i ponekad lavandino u starijim recepturama češće se spominju i druge vrste kao karanfilićevo, ruzmarinovo, ružino, bademovo, kamforovo…

Terpentinsko ulje poznato je davno pre naše ere. Egipćani su terpentinsko ulje uvozili iz Sirije. Opis ranog procesa destilacije ostavili su nam naučnici iz Aleksandrije u 3. veku n.e. Pretpostavlja se da je u srednjem veku terpentinsko ulje služilo ne samo u medicinske svrhe nego i u slikarske svrhe. Sasvim je sigurno da je postalo neophodno već početkom razvoja uljanog slikanja. Brojni zapisi iz 16. veka govore o destilovanom terpentinskom ulju kao sredstvu za rastvaranje smola.
Terpentinsko ulje dobija se destilacijom balzama terpentina od preko 100 vrsta različitog zimzelenog drveća uz pomoć vodene pare (balzam iz živog drveta sadrži 60-80% kolofonijuma i 15-30% eteričnog ulja). U praksi se naziva pojednostavljeno – terpentin.
Tečnost bledo- žućkaste boje dok je dvostruko destilovani terpentin čista bezbojna tečnost aromatičnog mirisa. Svaki trag zamućenosti ili obojenosti je prisustvo nečistoća. Francuski, španski i američki balzam terpentini imaju najbolje osobine.
Da bi se sprečilo ugušćavanje tokom stajanja (nezasićeno je jedinjenje koje oksiduje i polimerizuje), čuva se na neosvetljenom mestu u tamnoj boci koji je do vrha ispunjena i čvrsto zatvorena. Ustajali terpentin služi samo za pranje pribora i slične potrebe.
Terpentin spada u lako zapaljive rastvarače. Razređuje sva biljna ulja koja se koriste u slikarstvu. Otapa većinu recentnih smola (damar, mastiks). Osušene slojeve lanenog ulja (linoksin) za razliku od većine drugih rastvarača ne razara, pa je zato najpogodnije sredstvo za pripremu medijuma i laka.
Duže udisanje terpentinskih para izaziva glavobolju. Nisu retka ni oštećenja kože ruku kao posledica stalnog kontakta sa ovim materijalom.

MINERALNA ULJA

To je zajednički naziv za sva ulja koja se nalaze u nafti ili se dobijaju destilacijom kamenog uglja, treseta, bitumena i slično, a imaju svojstvo da se suše isparavanjem bez ostatka. Mineralna ulja (za razliku od eteričnih ulja) ne ubrzavaju proces sušenja masnih oksidirajućih ulja jer se ne suše oksidacijom. Ovu važnu činjenicu koriste slikari prilikom izbora komponenti svojih medijuma u uljanom slikarstvu (brzosušeći medijumi sadrže eterična ulja a sporosušeći mineralna). U poslednje vreme se najčešće koristi white spirit, ali pored njega poznata su: petrolej, benzin, benzol, toluol, ksilol…

Petrolej je najjeftiniji orhanski rastvarač. Pojavljuje se, komecijalno proizveden kao razređivač za uljane boje tek krajem 19. veka sa nazivom patent terpentin. Zeleno-žućkaste je boje a miris karakteristično intenzivan.
Petrolej dobijen preradom nafte spada u zasićene ugljovodonike pa za razliku od terpentina ne oksidira ni polimerizuje. Za slikarske potrebe priprema se očišćen od hemijski aktivnih sastojaka. Rastvarajuća moć je sasvim osrednja. Koristi se najčešće kao razređivač uljanih boja. Ugušćena ulja ne razređuje, tvrde recent-fosilne smole su u petroleju neotopive. Meke recentne smole delimično otapa ali daje mutne solucije koje se stajanjem raspadaju.

White spirit (test benzin) je teški benzin i najpoznatiji je mineralni razređivač. Dolazi na tržište najčešće kao white spirit, mineral spirit, essence de petrole, essence minerale, sangajol. Ima neprijatan karakterističan miris, a za slikarske potrebe proizvodi se bez mirisa.
Za slikarske i restauratorske svrhe mineralni razređivači moraju biti potpuno pročišćeni, skoro bezbojni, bez primesa acetona itd. Teški benzini su kvalitetna zamena za terpentin. Isparavaju bez ostatka. Brže isparavaju, ne osmoljavaju se, bolje i dublje prodiru u mikroskopske pore boje od terpentina. Manje su otrovni od terpentina. Snaga otapanja im je nešto manja nego kod terpentina (ne otapaju mastiks, a damar otapaju potpuno).

ALKOHOLI I DERIVATI ALKOHOLA

Pored terpentina, petroleja i ostalih, povremeno se u određene svrhe koristi i niz drugih rastvarača. Ne služe kao dodaci medijumima ni za razređivanje boje već najčešće kao omekšivači otvrdlih lakova i osušenih slojeva uljane boje. U likovnoj tehnologiji koriste se etanol, metanol, aceton…

Etanol (etil-alkohol) je organski rastvarač jačeg dejstva. Ovaj alkohol je tečnost karakterističnog mirisa, bezbojan. Rastvara šelak, kolofonijum i neke sintetičke smole, ulja i masti. Deluje kao snažan rastvarač osušenih slojeva uljane boje i lakova. Ne meša se sa terpentinom ali se meša sa vodom. Izrazito je higroskopan pa se mora čuvati u dobro zatvorenim bocama. Jedan od najneopasnijih rastvarača, koristi se i za ljudsku hranu.

Špiritus je etanol sa dodatkom najčešće metanola, benzola, toluola ili nekog drugog denaturalizovanog alkohola, pa samim tim nije za ljudsku upotrebu. Slabo žućkaste je boje, miris specifičan, različit od etanola. Koristi se za otapanje smola, komponenta je lakova, fiksativa…Štetan je po zdravlje, a stepen otrovnosti zavisi od sastava.

Metanol (metil-alkohol) ima slične opšte karakteristike kao i etanol. Jače je rastvarajuće moći. Bistra i bezbojna tečnost specifičnog mirisa. Služi kao rastvarač i razređivač boja i lakova. Jako je otrovan! Pare posle dužeg udisanja izazivaju glavobolju, nadražaj grla i oštećenje vida.

Aceton je bezbojna tečnost karakterističnog mirisa. Izuzento jak rastvarač osušenih slojeva uljane boje i lakova. Kolofonijum, šelak i meke (recentne) smole rastvara potpuno čak i tvrde, fosilne smole, dok sintetičke smole samo delimično. Ne otapa voskove. Isparava veoma brzo tako da omekšani slojevi otvrdnu za nekoliko minuta. Prisutan je u mnogim kombinovanim rastvaračima. Udisanje acetonovih para nadražuje disajne organe. Zapaljiv je pa se ne sme raditi sa njim pored otvorenog plamena.